Spavanje – regeneracija ili gubljenje vremena?

Postoje dve “škole mišljenja” i dva tipa ljudi – oni koji zagovaraju što više sna i oni drugi koji kažu da se sa samo četiri sata odmora može u nove radne pobede. Tu se naravno spominju i sve poznate ličnosti, političari i naučnici koji su javno tvrdili da spavaju veoma malo.

Ipak, noviji lifestyle trendovi nas vraćaju na staru priču iz vremena britanske Industrijske revolucije o “Osam sati rada, osam sati spavanja i osam sati kulturno-zabavnog života” (ovo je posle Oktobarske revolucije i usvojeno Dekretom sovjetske vlade).

Novinarka Njujork Tajms, Penelopa Grin, piše tekst o tome da je spavanje “novi statusni simbol” sa čim se slažu mnogi svetski biznis lideri.

O benefitima za izgled svako može da govori samo iz ličnog primera, ali ja u ogledalu posle šest sati i posle osam i po sati, to su kao dve rođene sestre od kojih ova “šest” deluje starija i izmučenija za barem deceniju.

Nekа istraživanja pokazuju kako ćemo posle manje sna delovati ružnije svojoj okolini.

Koliko je zaista dovoljno?

Ne znam za druge ljude, ali moj prag koncentracije naglo počinje da se spušta ako nekoliko dana zaredom spavam manje od osam sati. Trudim se da sedam i po sati postavim kao minimum, i da imam redovnu rutinu. U proseku ležem u krevet oko ponoći, i zaspim između pola jedan i jedan. Budim se svakog jutra oko devet. Naravno, gde je čovek tu su i incidenti pa tako nekad zaglavim do šest, ali je to zaista samo par puta godišnje jer ni kao jako mlada nisam mogla da izdržim “klaberski tempo” – jednostavno ne mogu da spavam do pet popodne.

Zbog specifičnih navika, imam malih problema kad putujem: u sobi u kojoj spavam mora da bude apsolutni mrak (pitch-black) jer ću se na prvi zrak sunca probuditi i to je kraj. Takođe, ja sam “lakosanka” prema tome budi me svaki šum, a kamoli neko bušenje po zgradi. Kad se jednom probudim, više ne mogu da se uspavam…Znajući da je problem u meni pažljiva sam kad idem kod nekog u goste, raspitujem se o prozorima i zavesama, a kod sebe uvek imam parče crnog štofa koje ponekad stavljam na prozore po hotelima/stanovima u kojima boravim.

Telefon je već negde pre ponoći na “noćnom režimu”, ekran je skoro taman, a pre spavanja startujem “Good Morning” aplikaciju. Ovaj app je dobar jer prati koliko spavate a ima i režim za “uspavanku” – birate da vas uspavljuju zvuci okeana, kiše ili kamina. Kad ustanete, pritisnete dugme i app vam kaže koliko ste spavali, koliko duboko i da li san bio kvalitetan. “Good Morning” je free app a postoji još nekoliko sličnih.

Imam dva telefona – jedan je isključen od ponoći pa do devet ujutru a drugi je uključen 24 sata dnevno a broj zna jedino moja majka koja će ga iskoristiti u slučaju da joj iznenada nije dobro ili da sam joj potrebna. Ovo je metod kojim se potpuno ukida mogućnost da me neko pijan u 4am zove iz kafane ili kluba da mi “pusti neku pesmu” i tako prekine san koji posle ne mogu da nastavim.

Napomena: Razumem da mnogi od vas moraju da ustanu ranije i vode decu u vrtiće-škole, kao i da neki rade od osam. Primer koji sam dala je moj lični i nije nikakva životna direktiva 🙂

Ilustracija: Sleeping Beauty – Henry Meyhell Rheam