Gaće

Sve počinje citatom estradne misliteljke Goge Sekulić “al’ kod tebe su još uvek moje gaćice”. Hajde da zamislimo situaciju: bio je to neki impromtu randevu, ona je prespavala kod njega, toplo letnje veče i još toplije jutro. U njegovom stanu su ostale njene gaćice. Kakve gaćice smo zamislili? Pa, recimo ovakve…

 

Zapravo je JEDINO prihvatljivo da on ujutru negde u blizini kreveta, kade ili kuhinjskih elemenata nađe veš koji je seksi. Ali, šta se dogodi ako su gaćice neke bez veze? Da li to smanjuje šansu za novi noćni poziv i neku tajnu vezu?

Cela tlapnja nad Goginim hitom ima za cilj jednu ličnu i porodičnu ispovest o gaćama (a bogami i pisati tekst pod naslovom GAĆE poseban je merak). Elem, moja majka je ženski donji veš uvek zvala “kilote” i nije bilo šanse da joj išta drugo izgovori. Kilote su pretpostavljam odraz nečeg jebemliga aristokratskog a sa ponosom je pokazivala svoju “fioku za bolnicu”: Tu mi je svileni penjoar, svilena pidžama i dva para svilenih kilota, crne i bele. FYI: do današnjeg dana nije nikad otišla u bolnicu, a fijoka je tamo, stoji već 30 godina.

Moj prvi seksi donji veš bio je jedna La Perla konstrukcija koju i dan danas imam, plaćena krvlju kod nekog proto-šanera. U pitanju je crni body/korset sa fišbajnima i halterima. Tada imam 19 godina i želim da ugodim svom dosta starijem dečku. Navučem na sebe tu maltene scensku odeću, čarape, štikle i sve, njemu se dopadne ali ne padne u nesvest i ne dobije epileptični napad. Na licu mesta ukapiram kako se zapravo žene mnogo više opterećuju donjim vešom od onih kojima je namenjeno da ga pohotno skidaju, grizu, cepaju i otkud znam šta sve ide uz to. Da li je preskupa La Perla bila poslednji super-sexy veš koji sam kupila? Naravno da ne. Kako je život odmicao a muškarci promicali, ostala je ista meta i isto odstojanje. Oni koji su bili jako zainteresovani, bili su JAKO zainteresovani bez obzira na to šta sam imala ispod odeće. Oni koji nisu – nisu. Ali ja sam nastavila nemilice da bacam novac na Perle i Viktorije, jer kako reče pomenuta majka “Oblačiš se za sebe!”.

Poslednji put sam kad sam se udala bila sam u Agent Provocateur vešu (imala sam i haljinu odgore, da ne bude zabune) a kupovina tog ultra porno seta u Beču bila je i integralni deo medenog meseca. Tada sam postala ponosna tetka jednog važnog dela modne istorije: AP je bila ključna tačka na kojoj su se ukrstile perverzije Sohoa i potisnute želje Mejfera. Izgledalo je to otprilike ovako…

 

Šta se dogodilo POSLE? Gde su sad pornićarski ansambli?

Tu su. Evo ih u ormanu. Ali ja sam stara pokvarenica: na početku veze bih lako žrtvovala svoje “pravo ja” i jedno vreme nosila sve što treba, tange i all that jazz. Kasnije, kad se nesretnik upeca lepo se vraćam u svoje prirodno stanište a to su bebeće gaće nekad Benetton a danas Women’s Secret. “Bebeće gaće” koje su 98% pamuk i 2% elastin su u mom životu od ranog detinjstva i to se nikada nije promenilo. Brendovi su varirali, u jednom momentu se pojavio spas: na granici između udobnog i seksi smestila se firma “Hanky Panky” i nakupovala sam krš i lom tog Penkija dok sam živela u Londonu. Poenta je u materijalu i dovoljnoj količini pamuka ili svile. Sve ostalo je tortura. I tako, behu Hanky –  i dalje ih voršipujem do besvesti. Evo ih…

 

I to je to. Kao što je mati imala fijoku “za bolnicu” tako ja valjda imam “fijoku za ludnicu”. U njoj su i one dve Viktorije na fotkama, sa početka priče a tu su i razne te neke pervy-zeze koje volim da imam ali ih de fakto i ne nosim jer me mozak boli od tangi a od poliestera dobijam i migrenu. Druga fijoka je ova dok ne odem u ludnicu, to je za svaki dan…Prepuna je gaća sa zekama, medama, cvetićima i štrafticama.

Da završimo gde smo počeli, ako bih ja bila protagonistkinja numere nadaleko čuvene pevaljke i Pljevaljke, ON bi u svom stanu našao nešto slično ovakvim “pohotnim kilotama”:)