Suplementi & helanke

“Mamaaaa, nešto me boli grlo i mislim da mi počinje nos…” – zapomagala sam iz sobe. Ne zato što sam htela da izbegnem školu, nego se stvarno osećam malaksalo i grebe me krajnik.

Majka prilazi krevetu, nervozno mi dodiruje čelo, konstatuje kako nemam temperaturu.

“Diži se. Odakle tebi kijavica i grip, mi jedemo samo domaće čorbe i sve od seljaka, nikakve konzervanse a osim toga JA SAM TEBE DOJILA DVE GODINE”.

Sve što je kazala bilo je tačno. Sisala sam dve godine i na kraju su me maltene vezivali za krevet, prolazila sam apstinentsku krizu:) Rasla sam sedamdesetih godina prošlog veka kad si morao da jedeš sve kod kuće, “neorganske” hrane i nije bilo a Thomy majonez i Koka-kolu sam dobijala pomalo samo u specijalnim prilikama – kad mi je rođendan ili slično. Svake nedelje se išlo na pijacu a jaja, sir i meso su nam na kućnu adresu donosili od babe unapred provereni seljaci iz okoline Beograda. Tačno se znalo koje boje mora da bude žumance da bih ja mogla da ga pojedem u tada omiljenoj poslastici “žumance sa šećerom”.

Moji su majonez pravili ručno a povremeno sam molila za kupovnu paštetu jer jednom sam osetila divni, plastični “buke”. Naravno, o tome nije bilo govora. Da bi mi podvalile, mama i Anđa (moja guvernantna) su pravile goveđu ili pileću paštetu, onda kupovale neku u marketu, to iz kupovne davale mačkama, punile praznu ambalažu domaćom paštetom, zatvarale pažljivo a ja sam godinama bila ubeđena da jedem PRAVU VEŠTAČKU:)

Problem je nastao negde u sedmom razredu kad su prestali da nam pakuju užinu i počeli da daju novac za jelo tokom velikog odmora. Onda je deo nas otkrio pekaru, bureke, čips, Gricko i sve čari nezdrave ishrane. Ubrzo Beograd dobija i prvi Mekdonalds ispred koga su redovi kao da se deli džabe. Čekamo pa se prežderavamo. Kad nam to dosadi samoinicijativno, bez roditeljskog nadzora, odlazimo i na nezaboravnu pljeskavicu ispod hotela “Moskva” ili jedan od prvih privatnih kioska za roštilj, preko puta JAT-a na Bulevaru. U Centropromu se pojavljuje i komplet u kartonskoj kutiji: špagete i paradajz sos za instant-spremanje, picerije “M” i “Košava” su u komšiluku i glupo je da ne odemo…Tako su se bogami nabile i prve neplanirane kile i prvi salčići, celuliti i pamfluci. (Uskoro počinju i prve dijete/tretmani, ali o tome u zasebnom tekstu).

Da li sam zdravija i otpornija zbog dojenja i organske ishrane? Nemam pojma. Retko me uhvati pravi grip, ali bolujem od hronične migrene a povremeno mi prorade i sinusi.

Ovih godina kad se žalim roditelju na zdravlje ona mi kaže: “Ko zna šta ti jedeš a NAJGORE je to što ne piješ suplemente!”

CR_magazine_Hero_strong-happy-healthy-07-16

Odlučim tako da konačno investiram u suplemente i to baš te u koje se majka, medicinski auto-didakt, toliko kune: Solgar. Ovaj američki brend spada u najskuplje na našem tržištu, ima čitavu paletu proizvoda i famu vezanu za to kako je baš njihova firma “najčistija” po pitanju izdrade pilula. Postoje od 1947. godine.

Kupila sam kombinaciju Selen, Cink i Magnezijum kao i Beta Glucans & Elderberry Immune Complex. Uz to uzimam i Biotin (za kosu) nekog jeftinijeg brenda, tokom zime i ekstra gvožđe za vreme PMS-a (može da bude korisno za prevenciju migrene). Tu je uvek i domaći Apuretin za ubrzavanje metabolizma. (Selen, Cink, Magnezijum samo jednom dnevno, ne tri puta kako piše na bočici – po savetu drugarice farmaceutkinje koja kaže da ne mora baš slepo da se sluša Solgar sekta:)

Na ovom režimu sam već godinu dana. Beta Glucans koristim tek par meseci jer su oni isto za hladnije dana.

Moji prijatelji znaju da sam frik i često me pitaju “Je l pomaže?” a i u ovom slučaju kažem – ne znam. Nisam posebno bolovala od gripova i virusa prethodne godine, a u ovoj godini tek sredinom januara me je uhvatila manja hunjavica, curi nos i ništa više.

Tvrdim da Apuretin zaista pravi razliku i da se od njega manje skuplja voda u organizmu…Ako imate iskustvo sa suplementima (bilo dobro ili loše), podelite u komentarima. Želimo da znamo zašto su skuplji bolji od onih šumećih iz samiške?

One helanke iz naslova su još jedna poučna storija: nemojte se tokom zime “navlačiti” na leggings/helanke ili bilo šta od streča. Ugurajte se barem jednom nedeljno u skinny jeans ili usku suknju, makar i za po kući. Leggings su poslate na zemlju od đavola lično, da prezimimo u njima, pojačamo težinu za broj ili dva, a sve neprimetno da bi u aprilu počelo kukanje “debela sam”. Naravno, sve ako vam je do toga stalo jer kao što volimo i mršave i buckaste muškarce, volimo iste takve i žene.

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s