Kao što sam prethodno pisala, svaki dan se pomalo sredim a izlazim skoro svakodnevno da nahranim i napojim mamu a i nas ukućane – ljude i životinje. Nemam dovoljno veliki frižider (niti friz sandučar) pa da mogu da nakrcam svega za nedelju dana. Ne odlazim dalje od dve, tri ulice unaokolo a na mojoj opštini je relativno mali broj slučajeva CoVid, ako je verovati poslednjoj statistici – 58.
U komšiluku mi je jedan veliki Lilly gde često nikog nema, veliki DM kao i apoteka a tu su lekovi, vitamini i proizvodi za negu kože.
Fokusiraću se prvo na ono što radim kad izlazim iz stana i kad se vraćam: iako imam OCD i stalno nešto perem, dobro se držim i kontrolisana sam. Mogla sam psihički da skrenem, pretvorim se u scenu iz “The Shinning” ali mi je pomoglo to što mogu da čitam na dva i po strana jezika, plus imam prijatelje koji su imunolozi i infektolozi. Od marta se trudim da pratim što objektivnije sajtove na engleskom, italijanskom i nemačkom, ako mi nije jasno (ili je na švedskom:) – pomogne Google translate. Zahvaljući svemu tome nisam totalno otkačila, pa ne šibam po gradu u skafanderu i ne perem se sonom kiselinom. Imam i kumu koja živi u Udinama a ona mi je objasnila kako je bilo kod njih u prvoj fazi, i šta ona tačno radi. Masku i rukavice stavljam pre izlaska, ne skidam ih napolju. Rukavice su pamučne (baba šila za Titove gardiste, čitajte kod mame) pa ih operem toplom vodom i praškom čim stignem u stan, a maske menjam. Nabavila sam i tri pamučne maske koje mogu da se iskuvavaju. Na početku pandemije sam odlučila da stalno nosim istu tašnu i iste patike (dva para) koje sam proglasila za „CoVid uniformu“. Kad se vratim kući, đonove isprskam asepsolom, izuvam se čim uđem u stan. Ovo isto važi za farmerke i majice – u mašini su svaki drugi dan, majice i češće, ali ne uzimam nove. Jedan mantil i jedan džemper i to je otprilike sve što menjam od odeće od sredine marta. Naravno, to u čemu sam napolju skidam čim uđem unutra i oblačim pidžamu. Asepsol stoji kod vrata pa njime poprskam ručke i donji deo tašne, naočare, slušalice, kvaku, ključeve i telefon. Ništa krejzi, samo logika i savet pametnijeg dela Struke:)
Tokom perioda izolacije sam ukapirala kako maltene mogu sve da uradim sama, a što je potrebno da bih izgledala kako ja volim. Osim da sredim nokte i zanoktice. Jako je teško uraditi bilo šta slično pravom manikiru pa sam odustala. Non-stop mažem zanoktice koje pucaju, a najbolja firma za sve u vezi sa noktima je ispala švajcarska Mavala (kupuje se u apoteci u Knezu). Njihove kreme za nokte i ulje za zanoktice su stvarno spas kada ovoliko peremo ruke pa se taj deo isušuje. Preporuka!
Kreme za ruke su planule prvih dana pandemije pa sam i ja podlegla i nakupovala. Jorgobe je švedski brend i njihovu kremu sam donela iz Slovenije, tik pred početak. Ovo je antiejdž krema koja nije mnogo jaka ali ostavlja zaštitni film dugo posle mazanja. Od onih koje su dostupne kod nas preporučujem Afroditu sa bademom i Neutrogena sa SPF 25. Takođe je dobra i EOS mada je malo manje masna za moj ukus.
Što se kose tiče obezbedila sam se i ofarbala i sredila u poslednjoj fazi pre zatvaranja salona, stavila keratin na šiške a probala sam još jednu ludost – mrežicu za kosu kojom je frizuru održavala moja baba (isto kupljena u Sloveniji). Izgleda potpuno bizarno i najdalje od seksi što možete zamisliti, ali FENOMENALNO funkcioniše. Ne bih stavila svoju fotku, mada su neki na IG bili u prilici i to da vide. Najbolja investicija od tri evra u istoriji!
Dolazimo do krema za lice – ako koristite neke određene brendove koje možemo da nađemo u Sefori recimo, možda niste imali zalihe svega sredinom marta. To se dogodilo meni pa sam krenula da istražujem šta bi mi odgovaralo a da se prodaje po apotekama. Posle analize tekstura online (a za svaku kremu imate tutorijal ili pričicu na YouTube) odlučila sam da, za početak, kupim Afroditu. Ova slovenačka firma koja je osnovana 1970. ima ubedljivo najbolju kozmetiku koja se pravi na tržištu bivše Jugoslavije a mislim da sam već pisala koliko volim njihovo ulje za telo od badema, mleka za telo i kupke, pomenute kreme za ruke, anticelulit gel itd. Svetlana inače koristi Avene, ali sam sada i njoj i sebi kupila par Afroditinih krema da probamo (obe imamo lica koja brzo upijaju, koristimo dosta masne i zasićene kreme). Najbolje su se pokazale 4D Kolagen (dnevna), zatim Karotin protiv bora (može i danju i noću potpuno univerzalna) kao i Ma3genix za 45+.
Na popustu sam našla Darphin koji inače koristim sezonski – moji omiljeni proizvodi su krema sa uljem od ruže za dan i krema od osam cvetnih ulja za noć. Smatram da je Darphin za par kopalja ispred svih sličnih „francuska kozmetika – jedem baget – pijem vino“ brendova, a koji slove za „medicinske brendove“.
Vitamini su takođe počeli da se prodaju u većim količinama od sredine marta – normalno je da ljudi sebi žele da pojačaju imunitet. Kao što sam već pisala, mama je zavisnik od Solgara i pola penzije joj ode na njihove proizvode. Ja sam pored magnezijuma i kompleksa vitamina B (a na njen nagovor) dodala još i HyBio koji je kao pojačan C vitamin. Tu je i neka kombinacija cinka i biotina za jačanje kose i noktiju. Na početku izolacije pročitam kako se pominju istraživanja vezana za propolis, pa sam se zainteresovala – propolis je antioksidant i dobar je za zdravlje usne duplje i ždrela iako naravno ne ubija viruse. Može da se koristi kao preventiva, naprskam po malo svaki dan.
Da li sam se ugojila? Osim što u kući imamo stalno hrpu hrane jer nikad ne znamo kad će neko da izađe i proglasi karantin od 179 sati, nisam nešto ješna. Fakat je da mi mišići nisu kao kad sam svaki dan išla na bazen, ali predviđam da će se to nadoknaditi za mesec, dva.
Mentalno zdravlje je posebna priča. Suviše je informacija i šumova u medijima i na mrežama. Domaće vesti pratim da bih videla kad će policijski čas (najrestriktivniji u civilizovanom svetu) i kad će majku da mi puste iz “penzionerskog kazamata”. Na Fejsbuk ne idem (osim da ponešto šerujem), Tviter sam odavno očistila od kretena, Instagram je sveden na close friends i njihove dogodovštine. Kao i uvek kad su bitne stvari u pitanju, moji istomišljenici su muž kao i prijatelji sa kojima sam bliska decenijama. Svakih par dana čekiramo ko je u kakvom stanju. Neki od njih su slobodni umetnici ili pripadaju sektoru koji je pogođen pandemijom. Najmanje što možemo učiniti jedni za druge je da ponudimo novac, ko koliko ima – ljudima je potrebno predočiti da imaju na koga da se oslone. “Ćao, je l si okej i da li ti treba nešto para?” a ne kao kiša oko Kragujevca.
Pored toga što brinem o mami i mužu koji su oboje rizična grupa, skuvam nešto omiljenim komšijama sa sprata koji su penzioneri. Oni uvek napišu nešto simpa na papir kad vraćaju šerpe i bude mi drago da im takva sitnica znači. O drugim humanitarnim stvarima ne bih ovom prilikom, ali sve što radimo po tom pitanju nije samo srednjeklasna krivica, već empatija i solidarnost – a to nas čini produktom svih tih gazilijardi godina evolucije.
Gledam filmove i serije, o tome pišem. Slušam muziku, pretežno stari disko ili bosanovu i kad sam raspoložena, snimim podcast. Kad je u pitanju “nevidljivi neprijatelj”, ne interesuje me koji su saveti Z lige lekara iz bolnice na kraju grada. Čitam šta kažu i savetuju stručnjaci iz najnaprednijih zemalja, to nam je omogućio internet. Kako procenim da li neko ima kredibilitet (osim što im veruje Angela Merkel:)? Pa ukucam ime tog tzv. “eksperta” i proverim impact factor koji treba da bude barem preko 42 i sa više od 10.000 citata (to se jasno vidi ovde).
Ova nedelja je najvažnija?
Kiss and Make Up 